Virus zapadnog Nila u Srbiji već osam godina
Na opasnost od epidemije "Virusa zapadnog Nila", ukazano je na međunarodnom skupu u Beogradu još 2004. i to što se sada pojavio za srpske stručnjake nije nikakvo iznenađenje, rekao je Tanjugu načelnik Instituta Vojnomedicinske akademije za epidemiologiju pukovnik Radovan Čekanac.
"Na međunarodnom skupu 2004. godine ukazali na mogućnost prenošenja ovog virusa, kao i na to da se on već tada nalazio u našoj sredini", kazao je Čekanac.
Prema njegovim rečima, izuzetno je teško odrediti tačno vreme kada se taj virus pojavio na našim prostorima podsetivši da je otkriven u Africi 1937.godine.
"Na području Mediterana, počeo je da se konstatuje još pedesetih godina prošlog veka, prvi put je registrovan u Rumuniji 1996, kad je izazvao velike epidemije u 19 provincija te države", objasnio je Čekanac.
On je dodao da se ta epidemija "ponovila 2000, 2001. i 2002. godine sa nekoliko stotina obolelih i na desetine registrovanih smrtnih slučajeva".
Čekanac je napomenuo da je to već "tada bio znak da treba da se sprovede neka vrsta nadzora, uzimajući u obzir da se Rumunija graniči sa Srbijom".
Primetivši da mediji kao uzročnik virusa navode samo tigraste komarce, on je napomenuo da taj virus mogu da prenesu i druge vrste komaraca.
"Tigrastih komaraca kod nas nema, ali ima drugih vrsta, koje su odgovorne za prenošenje - to su komarci iz roda "kuleks", koji su prisutni na našim prostorima", rekao je Čekanac. On je precizirao da je virus dokazan kod 43 vrste komaraca, koje mogu, da inficiraju čoveka.
On je objasnio i da se virus održava u određenom žarištu, između ptica koje su zaražene i komaraca koje se hrane krvlju ptica.
"Ta žarišta su endemska i ona se vremenom šire. Sve je veci broj zaraženih ptica i komaraca, i verovatno se s godinama ta žarišta šire", dodao je Čekanac.
On navodi i da sa sigurnošću ne mozemo reći da li je u prethodnom periodu kod nas bilo slučajeva oboljenja od tog virusa "jer se dijagnostika na "virus zapadnog Nila" nije radila sve do pre par godina".
Prema njegovim rečima, osnovni način transmisije virusa, koji ne može da se prenosi s čoveka na čoveka je ubod zaraženog komarca.
Na Klinici za infektivne i tropske bolesti zbrinuto je dvadesetak pacijenata zbog sumnje da su oboleli od virusnog encefalitisa, odnosno "Virusa zapadnog Nila" a kod dvoje njih je ta bolest i dokazana, izjavila je zamenica direktora Klinike za infektivne i tropske bolesti Olga Dulović.
Ona je Tanjugu kazala da se kod 20-ak pacijenata očekuju rezultati kako bi se utvrdilo da li su i oni zaraženi tim virusom, navodeći da je u nekim slučajevima za analize potrebno i do dve nedelje.
Zamenica direktora Klinike za infektivne i tropske bolesti Olga Dulović potvrdila pisanje medija da je Pančevka preminula od groznice zapadnog Nila. Ministarka kaže da nema mesta panici.
Na Klinici za infektivne i tropske bolesti zbrinuto je dvadesetak pacijenata zbog sumnje da su oboleli od virusnog encefalitisa, a kod dvoje njih je ta bolest i dokazana, izjavila je zamenica direktora Klinike za infektivne i tropske bolesti Olga Dulović.
Ona je Tanjugu kazala da se kod 20-ak pacijenata očekuju rezultati kako bi se utvrdilo da li su i oni zaraženi tim virusom, navodeći da je u nekim slučajevima za analize potrebno i do dve nedelje.
Dulović je rekla da je groznicom zapadnog Nila, koju prenose najčešće tigrasti komarci, tokom jula i avgusta u Srbiji registrovana 21 zaražena osoba, pored osoba koje su hospitalizovane, a za koje virus još nije potvrđen.
Dulović je kazala da je jedna žena koja je lečena u Pančevu preminula polovinom avgusta nakon što je i kod nje dijagnostikovano ovo oboljenje.
Sve zaražene osobe su starosti između 52 i 82 godine.
Te osobe su se, prema njenim rečima, lečile kako na Klinici za infektivne i tropske bolesti u Beogradu, tako i na odelenjima u drugim delovima Srbije.
Ona je rekla da najveći broj zaraženih nije putovao u predele u kojima je bilo zaraženih poput Grčke.
Dulović je rekla da je celog leta povećan broj obolelih pacijenta sa slikom encefalitisa, pa je moguće i da je broj zaraženih od te groznice veći.
Kako je navela, građani nemaju razloga za zabrinutost jer postoje različite forme virusnog encefalitisa koje mogu biti blage i prolaze neprimetno, a nekada mogu biti i veoma ozbiljne i životno ugrožavajuće.
Ona je kazala da je potrebna pojačana pažnja i savetovala građanima da se ukoliko primete neke simptome blagovremeno jave lekaru.
Prvi simptomi koji ukazuju na to oboljenje su glavobolja, visoka temperatura, otekle žlezde, pospanost....
Najteža forma virusnog encefalitisa je zapaljenje mozga, rekla je Dulović navodeći da je u celom regionu zabeležena učestalija pojava ovog oboljenja koje izaziva taj virus.
Dulović je navela da je virus zapadnog Nila bila bolest koja je najpre postojala lokalno, ali da se preko ptica i insekata proširiila i na druge zemlje, uključujući i region Balkana.
