Divan jе osjеćaj kada lеgnеš noću u krеvеt i lako zaspiš, jеr nеma tamnih utvara da tе progonе zbog zlih djеla.
Čista savjеst jе od nеprocjеnjivе vrijеdnosti.

Fjodor M. Dostojevski

U organizaciji Turističke organizacije Zvornik održana je sedma po redu manifestacija „Zlatne ruke Zvornika” na kojoj je učestvovalo preko 20 izlagača iz Banje Koviljače, Loznice, Bijeljine i grada domaćina.

Po riječima Slavice Andrić, direktora TOOZ cilj manifestacije je očuvanje tradicionalnih vrijednosti i ručnih radova.

 - Ovo je prilika za sve one koji se bave rukotvorinama da pokažu svoju kreativnost i izlože predmete koje sami izrađuju. Na manifestaciji je pirustan unikatni nakit, vez, heklanje, dekupaž, te različiti radovi od konoplje - rekla je Andrićeva.

Ona je dodala da svi učesnici manifestacije „Zlatne ruke Zvornika” sarađuju sa turističkom organizacijom izlažući svoje radove u suvenirnici.

Miroslav Stevanović,fudbaler španske Sevilje, trenutno na pozajmici u Alavešu i reprezentativac BiH u kvalifikacijama za svjetsko prvenstvo u fudbalu, posjetio je školu fudbala “RBR” u svom rodnom Tršiću,i Fudbalski klub Podrinje, gdje je napravio prve fudbalske korake. Trenutak sreće, kada im je Mića – kako ga dijeca i svi ljubitelji u Zvorniku i okolini zovu, dodao loptu a oni njemu odigrali povratni pas ostaće u sjećanju svih ovih dječaka.

- Uvjek mi je drago kada dođem u rodno mjesto, gdje me svi znaju i vole.To je izvanredan osjećaj, a zadovoljstvo je veće kada vidim koliko dijece trenira fudbal i želi da postane poznat.Kada god budem imao vremena doći ću i pomoći koliko mogu, rekao je Stevanović.

Predsednik fudbalskog kluba Podrinje iz Tršića, Radivoje Aćimović nije krio zadovoljstvo što je Stevanović  došao na trening škole fudbala.

- Mića je ponos našeg kluba i drago mi je što je došao da posjeti klub gde je napravio prve fudbalske korake. Njegov gest pokazuje kakav je on čovjek i igrač. Ovom prilikom želim da mu se zahvalim i poželim puno sreće i uspjeha u nastavku  karijere, rekao je Aćimović.

Zadovoljan je bio i trener mlađih selekcija u klubu, Rajo Novaković.

- Osjećam veliko zadovoljstvo i sreću što je naš Mića ponovo među nama, i što je došao na trening dijece iz škole fudbala. On je uzor svih klinaca u našem klubu, mnogi sanjaju i maštaju o tome da krenu njegovim stopama, rekao je Novaković.

Prilikom posjete Tršiću, Miroslav Stevanović je poklonio osam fudbalskih lopti, replika popularnih “brazuka” djeci škole fudbala u svom rodnom mestu.

D.Gajić

Sa pet dana zakašnjenja u odnosu na plan, fudbaleri Drine su u subotu počeli pripreme za start u Premijer ligi. Na prvoj prozivci koju je obavio šef stručnog štaba Dragan Mićić, pojavila su se 22 igrača.

Od novih imena na prvom treningu su se pojavili povratnici u redove Zvorničana, Aleksandar Ilić, koji je poslednju sezonu nastupao u Istri iz Pule i Boban Đerić koji se vratio iz Leotara.Najavljeno je da bi premijerligaša iz Zvornika, mogao pojačati iskusni štoper Marko Jevtić, dok su blizu dolaska Nikola Radojičić, Dejan Uzelac i golman Filip Erić. U utorak na probu dolaze i dva igrača iz Južne Koreje koji će sa ekipom trenirati narednih sedam dana i ukoliko zadovolje ostaće u Zvorniku.

 Dragan Mićić je zadovoljan igračkim kadrom sa kojim je počeo pripreme, a kao glavni cilj za narednu sezonu istakao je opstanak u eliti i afirmaciju mla|ih igrača.

- Na prozivci su se pojavili igrači koji su najzaslužniji za plasman u Premijer ligu BiH i dva povratnika u klub sa kojima u napadu dobijamo puno. Na početku priprema ćemo raditi na našem terenu dva puta dnevno u kombinaciji sa teretanom. Taj režim će potrajati do odlaska na destodnevne pripreme u Krupanj izme|u 10. i 15. jula. U narednih nekoliko dana priključiće nam se nekoliko pojačanjaa, pa bez obzira na kašnjenje u početku priprema, sigurno ćemo spremni dočekati početak sezone. U pripremnom periodu planirano je da odigramo šest pripremnih utakmica, a prvi kontrolni susret igramo na svom terenu 5. jula protiv Donjeg Srema,rekao nam je Mićić.

Kapiten Goran Maksimović vjeruje da će njegova ekipa naredne sezone izboriti opstanak u ligi,ali i da će u Zvorniku biti stvoren stabilan premijerligaš.

- Ekipa je spoj mladosti i iskustva, a sigurno posjeduje kvalitet za elitno takmičenje. Mladi igrači su stariji za godinu dana, pa ]e im to doneti dodatnu mirnoću. Nismo toliko neiskusni, jer su gotovo svi naši igrači već igrali u Premijer ligi, rekao je je Maksimović.

[ef stručnog štaba Dragan Mićić u stručnom štabu će imati dva pomoćnika. Pored Svetozara Vukašinovića za drugog pomoćnika, koji će u narednom periodu voditi i mla|e kategorije, imenovan je dugogodišnji prvotimac Drine Aleksandar Vasić.

Stadion ispunjava uslove

Na Gradskom stadionu u Zvorniku završeno je renoviranje svlačionica, pres centar i loža za novinare, dok bi u narednih nekoliko dana trebalo da bude završena VIP loža. Predsjednik Miodrag Jevtić ističe da će do početka takmičenja biti završeni svi radovi i da će stadion ispunjavati sve uslove za igranje u eliti.

-  U narednoj sezoni glavni cilj nam je da izborimo opstanak u Premijer ligi. Nadamo se da će pored lokalne uprave još neki sponzori ući u klub i da ćemo uspešno zatvoriti finansijsku konstrukciju,rekao je Jevtić.

Ljepota, slava, novac, dečko koji je šampion Formule 1 i veoma uspješna karijera. Svime time može da se pohvali Nikol Šerzinger, ali joj je početak karijere bio izuzetno težak i obeležen bolovanjem od bulimije.

Iako je izgledala fantastično i mnoge koleginice joj zavidjele na sjajnoj liniji, iza kulisa pjevačica se borila protiv bulimije, poremećaja u ishrani koji je držala u tajnosti, sve dok jednom nije izgubila svjest iza bine.

„Počela sam da gubim glas, nisam mogla da pjevam na nastupima. Sjećam se da me je menadžer pronašao onesvješćenu dok smo gostovali u Francuskoj i na Malti“, navela je Nikol za britansko izdanje časopisa Kosmopoliten.

Prema njenim riječima, to je trajalo sve dok jednog dana nije riješila da sve promjeni. „Žalosno je kada pogledam kako sam protraćila godine života. Sve je spolja i za kamere bilo sjajno. Ali ja sam se osjećala užasno. Nikad to više neću dozvoliti“, kaže pjevačica.

„Mislim da dugo vremena ni članovi porodice i grupe nisu imali pojma da sam bolesna. Baš sam pazila da to sakrijem, jer me je bilo sramota. Znala sam da nije zdravo, ali nisam mogla da promijenim svoje ponašanje“, rekla je Nikol.

Jedna od najpoznatijih pop pjevačica na svijetu navela je da je bulimija užasni poremećaj i bolest koja parališe ljude.

Na Javni poziv po projektu „Prvi posao“ u Zvorniku su se prijavila 22 poslodavca koji su iskazali interesovanje za prijem 68 pripravnika.

Na Javni poziv po projektu podrške sticanju radnog iskustva mladih u statusu pripravnika u 2014. godini pod nazivom „Prvi posao“ u zvorničkoj opštini prijavila su se 22 poslodavca koji su iskazali interesovanje za prijem 68 pripravnika.

U zvorničkom Birou za zapošljavanje rečeno je da će odluku o tome kojim će poslodavcima biti odobrena sredstva po ovom projektu donijeti Upravni odbor Zavoda za zapošljavanje RS.

Javni poziv po projektu „Prvi posao“ raspisali su Ministarstvo rada i boračko invalidske zaštite RS i Zavod za zapošljavanje RS i u okviru njega predviđeno je da se iz budzeta RS i Zavoda za zapošljavanje finansira 70 odsto bruto plate pripravnika, dok će poslodavac finansirati preostalih 30 odsto.

Pored ovog projekta, Ministarstvo i Zavod raspisali su javne pozive poslodavcima i nezaposlenim licima za korištenje sredstva po projektima podrške zapošljavanju i samozapošljavanju djece poginulih boraca VRS, ratnih vojnih invalida i nezaposlenih demobilisanih boraca VRS pod nazivom „Zajedno do posla“, kao i pziv poslodavcima i nezaposlenim licima za korištenje sredstva po projektu „Podrška zapošljavanju u privredi Republike Srpske u 2014. godini“. Ovi pozivi su u toku.

Drago Gajić

Danas će na gradskom šetalištu u ulici Svetog Save biti održana izložba narodnih rukotvorevina „Zlatne ruke Zvornika“ koju organizuje Turistička organizacija opštine Zvornik.

Svi oni koji posjete manifestaciju imaće priliku da pogledaju bogatu i interesantnu prodajnu-izložbu.

Ova manifestacija već sedmu godnu zaredom okuplja sve zaljubljenike u vez, heklanje, tkanje, štrikanje, bojenje i crtanje na staklu, kreacije na platnu, kao i zaljubljenike u izradu nakita od metala.

Manifestacija počinje u 15 časova, a na izložbi će učestvovati učesnici iz Bijeljine, Banje Koviljače, Loznice i Zvornika.

Rezultat makrobiotičke ishrane je zdrav život. Ipak, ko želi tako da se hrani mora da zna principe makrobiotičke ishrane. U suprotnom, ona će biti štetna po zdravlje.

Makrobiotika je način života, ona nije samo ishrana, već sistem razmišljanja i izbora onoga što je najbolje za nas. Otuda ljudi koji žive na ovaj način mnogo polažu na izbor namirnica, njihovu pripremu i obradu.- Makrobiotika je zasnovana na biljnoj ishrani, žitaricama, sezonskoj hrani i onoj koja ima nizak sadržaj zasićenih masti. Samim tim ljudima koji imaju visok nivo holesterola preporučuje se ovaj način ishrane - kaže nutricionistkinja Milka Raičević.

Rizik prilikom ovakve ishrane je nedovoljna obavještenost, kad se ljudi na svoju ruku odluče za makrobiotiku.

- Ovakva ishrana uglavnom je bogata ugljenim hidratima, ali je veoma važno da se pritom ne zanemari i unos proteina, minerala, vitamina, naročito jer se ne unosi meso. U obrocima su često zastupljeni tofu sir, koji je bogat proteinima, kao i namirnice koje sadrže kalcijum, pa jako malo njih može da oboli od osteoporoze. Tu su uključene morske alge, razne vrste pasulja, badem, brokoli, sve je to bogato kalcijumom i omogućava im da zadrže čvrstinu kostiju - objašnjava ova nutricionistkinja.

Makrobiotičarima su u ishrani najzastupljenije žitarice, a najmanje instant hrana, gotovi proizvodi, meso. “Čisti makrobiotičari” jedu samo povrće i malo voća, a drugi jedu i ribu i jaja, umereno. I jedni i drugi fizički izgledaju bolje od onih koji se ne hrane po ovim principima.

- Ljudi imaju više elana, koža im je ljepša, sjajnija i zategnutija. Ovakav način ishrane smanjuje rizik od srčanih bolesti, a hormonski status žena je drugačiji od žena koje se ovako ne hrane - dodaje Milka Raičević.

Makrobiotika podrazumeva i drugačiji način pripreme hrane. Ona se uglavnom kuva ili peče, ali se termički minimalno obrađuje, češće se jede sirova ili potopljena u vodu. Pranje voća i povrća takođe se radi posebnim četkicama, i potapanjem. I seckanje hrane ima poseban način, na primer, šargarepa se seče ukoso umesto na kolutiće.

- Svako ko želi da promijeni način ishrane trebalo bi dobro da upozna makrobiotiku putem seminara, predavanja, literature... Jednodnevni seminar je oko 1.500 dinara i tu se pokazuje priprema hrane, nabavka namirnica i njihovo pravilno kombinovanje - kaže Srećko Milićević iz Društva za očuvanje izvorne makrobiotike.

Poželjne namirnice
- Heljda, integralna pšenica, proso, ječam, raž
- Brokoli, šargarepa, paškanat, praziluk, kelj
- Leblebije, sočivo, tofu sir od soje
- Morske alge, mekinje, kiseli kupus, umeboši šljive
- Čajevi od žitarica, izvorska voda, tradicionalni nestimulativni čajevi

Izbjegavati
- Meso, mesne prerađevine, masti, bijeli šećer, kafu,
- Tropsko voće i sokove, alkohol, gazirana pića,
- Prerađene instant namirnice, obojene namirnice,
- Jodiranu so, majonez, jabukovo i vinsko sirće
- Bijeli luk, vodu sa hemikalijama, mlijeko

Grčke vlasti upozoravaju na moguće prekide struje nakon najave zaposlenih u elektro-preduzeću da će početi štrajk zbog planova Vlade da proda djelove kompanije.

Sindikati javne Elektrokompanije rekli su da će danas početi 48-osmočasovni štrajk, navodeći da je struja od vitalnog značaja i da treba da bude pod kontrolom države. 

Konzervativna vlada ne odustaje od prodaje dijela ovog preduzeća, što je jedan od zahtjeva međunarodnih kreditora.

Premijer Antonis Samaras rekao je da neće popustiti pred "fanaticima populistima".

Grčka od 2010. godine dobija međunarodne pakete pomoći uz uslov da uvede teške mjere štednje.

Grčka je pod stalnim pritiskom stranih povjerilaca da pokrene privatizaciju koja je u velikom zastoju, a očekuje se da bi to toj zemlji u dugovima donijelo do 2016. godine 9,5 milijardi evra.

Privatizacija javnih preduzeća, kao što je vodovodno preduzeće Atine, izazvalo je brojne reakcije, posebno glavne opozicione stranke, populističke Sirize.

SAD su danas objavile da će pojačati bezbednost na nekim stranim aerodromima, sa kojih ima direktnih letova za SAD, a zvaničnici planirane mere između ostalog pravdaju informacijama da pripadnici organizacija bliskih Al Kaidi u Siriji i Jemenu zajednički rade na razvijanju bombi koje bi mogle da se neotkrivene prokrijumčare u avione.

U američkom Ministarstvu za unutrašnju bezbednost napominju da će dopunske sigurnosne mere biti preduzete već "u narednih nekoliko dana na pojedinim stranim aerodromima". Nema, međutim, informacija o kojim se aerodromima radi, niti u kojim se zemljama oni nalaze, prenosi Rojters.

Nešto ranije neimenovani američki bezbednosni zvaničnici su za Rojters rekli kako vlasti Amerike i EU razmatraju mere kojima bi dodatnom pregledu bili podvrgnuti elektronski uređaji i obuća putnika za SAD, kao i instaliranje dopunskih uređaja za detekciju bombi.

Glavni izvor brige su strahovanja da bi teroristi mogli da pokušaju da unište avione na putu za SAD ili neku evropsku zemlju uz pomoć prikrivenih bombi ili ubacivanjem među putnike osoba za pasošima zapadnih zemalja, koje su provele neko vreme sa pripadnicima islamistčkih terorističkih organizacija na Bliskom istoku.

Jemenski teroristički pokret Al Kaida na Arabijskom poluostrvu (AQAP) je još 2009. pokušao da uništi avion na letu za Detroit, uz pomoć teroriste koji je u donjem rublju nosio skrivenu bombu.

Američki zvaničnici strahuju da bi nedavni uspesi pokreta Islamska država Iraka i Levanta (ISIL) mogli da motivišu povećan broj osoba iz SAD i Evrope da prigrle ideje džihadista, a takvim licima letovi za SAD su lako dostupni.

Pripreme za pojačanje bezbednosnih mera na stranim aerodromima i pregovori sa vladama država koje bi bile obuhvaćene tim programom dosad su uglavnom obavljani u velikoj diskreciji, kako da se ne bi podsticao strah kod putnika, tako i da bi se minimalizovali eventualni diplomatski sporovi.

Prema tvrdnjama američkih zvaničnika, neke od planiranih dodatnih mera bezbednosti na stranim aerodromima će i u buduće ostati tajna.