Barselona razbila Mančester u finalu Lige šampiona!
Fudbaleri Barselone postali su po četvrti put klupski prvaci Evrope, savladavši u velikom finalu Lige šampiona odigranom na “Vembliju” ekipu Mančester junajteda sa 3:1 (1:1).
Sakriti loptu od rivala nije baš lako u modernom fudbalu, ali upravo je (još) jednoj takvoj lekciji prisustvovao tim engleskog prvaka. Nemoćan pred fudbalskim plesom rivala, nemoćan i u sprovođenju sopstvenih ofanzivnih zamisli, Junajted je samo pred kraj poluvremena podsjetio na slavne dane. Tada je, pred predah, i stigao do privremenog izjednačenja, no povratak iz svlačionica nastavio je Barsinu bajku tamo gdje je zastala. Imajući u vidu kako su igrači Barselone odradili svoj posao, pala su u vodu ne samo očekivanja onih koji za nju ne navijaju, već i tvrdnje da u tom njenom stilu igre “previše često lopta ide unazad, pa otuda i dominacija”. Ovaj čas se, nasuprot tim tvrdnjama, odvijao u potpuno suprotnom pravcu.
Kako to obično biva sa finalima, spektakl zadivi planetu već od prvog minuta, a do tada skrivene karte čak i laici uoče. Istina, prepune tribine novog “Vemblija” su mogle da uživaju u fudbalskoj strategiji i prije nego što su akteri borbe za trofej izašli na teren, jer su po saopštavanju postava treneri Gvardiola i Ferguson priredili fudbalskim poklonicima obilje materijala za razmišljanje i maštanje. Tako je Barselona zaigrala bez svog kapitena, Pujola koji je ostao na klupi a mjesto na terenu ustupio borbenom Havijeru Maskeranu. U odbrani španskog prvaka našao se i levi bek Abidal, samo dva mjeseca posle operacije tumora na jetri, ali on nije morao da motri na, recimo, najboljeg strelca Premijer lige, Dimitra Berbatova koji je ostao među rezervama Junajteda.
Pažnja se, sa taktičkih zamisli velikih stratega, vrlo brzo usredsredila na majstorije na terenu. Presing Junajteda je, kao što su pristalice kluba sa “Old Traforda” i priželjivale, uspio da omete Barseloninu igru kratkih dodavanja. A kao što su priželjkivale pristalice španskog prvaka, to je potrajalo samo desetak minuta. Preuzela je tada Barsa potpunu kontrolu, imala šanse preko Pedra u dva navrata, te preko Mesija i Vilje koje je uspio da zaustavi Nemanja Vidić, no lijeka za Mančester nije bilo u 27. minutu kada je Ćavi izveo pravu majstoriju pred šesnaestercem rivala, gledajući lijevo a dodavši loptu desno Pedru koji je uspio da matira Edvina van der Sara i postigne prvi gol u ovom finalu.
Činilo se da se “crno piše” engleskom šampionu, naročito jer je i u narednim akcijama veoma lako gubio loptu, no samo sedam minuta od kada je Barselona povela, Vejn Runi je donio izjednačenje. Odličan dupli pas sa Valensijom, koji se možda našao i u ofsajdu pre nego što je uputio loptu ka golgeteru Junajteda, okončana je preciznim udarcem za koji golman Viktor Valdes nije imao rešenja. Izazvalo je to delirijum na “crvenom delu” Vemblija, ali nije unjelo nervozu u igru Gvardiolinih izrabranika. Naprotiv, Pedro i Mesi su do kraja poluvremena imali odlične šanse za pogodak, no na veliki predah se ipak otišlo bez nove promjene rezultata.
Na nju, međutim, nije moralo dugo da se čeka. Već u 54. minutu najbolji fudbaler svijeta pokazao je koliko je malo prostora majstoru potrebno da bi zablistao i na najvećoj sceni. Primivši loptu od Inijeste na 20-ak metara od gola rivala, Lionel Mesi se samo malo pomjerio sa desne strane ka sredini, a onda lijevicom poslao “bubamaru” u bliži donji ugao mreže, za šta ni Evra koji mu je bio najbliži, ni Van der Sar čiji je pogled zaklanjao Vidić, nisu imali rešenja.
Igrali su se fudbaleri Barselone neke svoje igre, za koju ostatak planete zna samo iz posmatranja Barseloninih mečeva. Taj fudbal se ne uči, taj fudbal se nosi u sebi. "Ćavi - Inijesta - Mesi" glasi delić magične formule, koja je potpuno skamenila suparnika, prebacivši ga iz uloge aktera finala u nemog posmatrača.
Tako je bar djelovalo, i pored ogromnog truda koji su igrači Junajteda ulagali ne bi li zaustavili kreativnu mašineriju, čija je nova čarolija servirana u 69. minutu. Tada se Mesi prošetao gol-aut linijom a Vilja, nakon što odbrana rivala nije uspjela da izbaci loptu na vrijeme, majstorijom poslao loptu u sam gornji ugao gola Mančester junajteda.
Ne povlačeći “ručnu”, jer ona i ne postoji kada se vozite modernim fudbalom, Barselona je utakmicu privela kraju u visokom ritmu: sa željom da postigne gol čak i kada su otkucavali poslednji sekundi štoperice. A kada je ona zaustavljena, ozvaničen je početak nove ere. Barsine vladavine evropskim fudbalom. Čak ni moćni Mančester junajted tu nije mogao ništa.
