Bolje u Zvorniku, nego u Švajcarskoj ili Africi

Da ljudi zbog obrazovanja ili rada iz RS i BiH putuju u druge zemlje čest je slučaj, ali se retko dešava da se neko vraća na ove prostore da bi se školovao i usavršavao. Upravo takav slučaj je sa Aleksandrom Stanojevićem, učenikom prvog razreda zvorničke Gimnazije i SSŠ „Petar Kočić”, koji se iz Belinzone u Švajcarskoj, gde je završio osnovnu školu vratio u Zvornik. Slična je i sudbina devojčice Dušice Ilić, čiji je otac iz Zvornika, a majka iz Tanzanije, koja je već devet godina u našem obrazovnom sistemu i nikada nije poželela da ga promeni i napusti Zvornik. Stanojević kaže da je Švajcarskoj bio vrlodobar učenik, ali je hteo da srednju školu upiše u Zvorniku.

- Mnogo stvari je uticalo na moj izbor, a najviše jezik. Ovde sam upisao gimnaziju i zadovoljan sam dosadašnjim rezultatima. U odelenju, ali i celoj školi učenici su me odlično primili. Moram priznati da mi se ova sredina više sviđa i ne bih voleo da se vratim tamo. Želim ovde da završim školu i studiram, odnosno da se ovde usavršavam - kaže Stanojević koji svakoga dana putuje 15 km do škole  i nazad.

- Iako sam druga smena i putujem to nije nikakvo opterećenje jer sam zadovoljan društvom, školom i uopšte Zvornikom - priča Stanojević, koji živi u Roćeviću sa bakom i dedom, a kod roditelja će putovati na zimskom raspustu.

Sa druge strane Dušica Ilić je već devet godina u Zvorniku. Kada je došla u ovaj grad nije poznavala jezik, ali je kroz školski sistem savladala i tu prepreku i upisala turističku školu. To će kaže biti ispunjenje njenih želja da putuje jer joj roditelji i sestra trenutno žive u Africi.

- Otac i majka su se upoznali u Africi gde i sada žive. Ja sam u Zvorniku sa strinom i jednom godišnje, na letnjem raspustu putujem kod roditelja ili oni dolaze kod mene. I pored svega nikada ne bih napustila ovom mesto. Tu sam stekla prijatelje, dobro društvo i upisala srednju školu. Pošto volim jezike, a i zbog udaljenosti roditelja upisala sam turističku školu da njome premostim sve te razlike - priča Dušica i dodaje da je njena mlađa sestra ostala sa roditeljima i tamo ide u školu.

- Kada sam ja trebala krenuti u školu otac je odlučio da se školujem ovde, a nakon što se otvorila škola na engleskom sestra je ostala tamo. Ipak, je se nikada ne bih menjala - dodaje Ilićeva i kaže da zadovoljna izborom škole.

Direktorica Gimnazije Biljana Pisić ističe da je pohvalno što su ovi učenici izabrali baš ovu školu za nastavak obrazovanja.

- Drago mi je da su se odlično uklopili i da postižu dobre rezultate u radu. Dušici je možda lakše jer je duže u Zvorniku, dok je Aleksandar rođen u Švajcarskoj i tamo završio osnovnu školu, ali se dobro snalazi i ovde" - rekla je Pisićeva i dodala da školu pohađa oko 1.100 učenika te da nikada nije bilo problema u odnosima između učenika bez obzira odakle dolaze ili kom narodu ili veriospovesti pripadaju.