Đoković: 2010. sam pomišljao da napustim tenis
Gostujući u specijalnom izdanju emisije "Veče sa Ivanom Ivanovićem", najbolji srpski i drugi teniser sveta Novak Đoković, pričao je o tenisu, privatnom životu, porazima...
O prvim koracima u tenisu
"Ono što me održava na zemlji je posvećenost tenisu. Sećam se početka kada sam sa 4 godine počeo da igram tenis na Kopaniku. Bavim se nečim što sam oduvek voleo. To je bila ljubav na prvi pogled. To je bilo preodređeno za mene. Imao sam podršku porodice i klubova. I država je dala svoj doprinos. Svako je dao onoliko koliko je mogao", rekao je Đoković u uvodu emisije.
O porazu od Vavrinke
"On je zaslužio da dobije meč Melburnu. Godinama se vrti u TOP 10, ali do sada nije bio u stanju da u kontinuitetu pruža dobbre partije. Znao sam da je sve do sada padao u ključnim momentima. Očekivao sam pad, ali se to nije dogodilo. Australijan open se izdvaja po kvalitetu, jer je početak godine, svi su puni snage i motiva i pružaju maksimum jer žele pobedom da počnu sezonu. Bilo je jako toplo, sigurno preko 55-60 stepeni na terenu, ali svi se pripremamo za to. Idemo u toplije krajeve, na Floridu, Na Bliski Istok. Ja sam išao u Dubai, iako se na tako nešto ne možete pripremiti".
O Nadalovom ritualu kod izlaska na teren
"Svi smo ramišljali da li da mu prilikom izlaska na teren šutnemo flašicu. Ali niko to nije uradio. U Monte Karlu na zabavi za tenisere, gde su me imitirali Viktor i Janko, Hrvat Ivan Dodik je imitirao Nadala i srušio mu flašice na šta je on odreagovao pozitivno. Kada bih to uradio na terenu, poremetio bih ga, ali mislim da bi me svi kritikovali".
O odnosima među teniserima
"Odnosi mene i tri najveća rivala su sjajni. Federer je došao u Novi Sad, žao mi je što nisam igrao protiv njega, ali sam jako ponosan na sliku koju je on odneo odavde. To je Srbija, koju treba da prikazujemo svetu. Ja sam svestan da imam veliki uticaj na decu i sve koji me gledaju i smatram da je navijanje otišlo u lošu krajnost. Jer ako navijam za nekoga, ne mrzim protivnika. Ne izlazim iz okvira sporta, kao što se to događa sa fudbalom gde imamo čak i smrti. Nismo sami na svetu i treba da prihvatamo razlike i vratimo se korenima koji su nam istrgnuti. Treba da budemo ponosni na istoriju i tradiciju, ali i otvorenim srcem da budemo deo čovečanstva".
O Borisu Bekeru
"Marjan Vajda je i dalje moj trener, ali je Boris glavni, na Marjanov zahtev. Slovak želi da se posle 30-40 godina odmori, uželeo se privatnog života. Osetio je da u poslednje dve godine gubim finala velikih mečeva, što se odrazilo na moju psihu. Zato često citiram mog omiljenog sportistu Majkla Džordana: "Mnogo puta sam padao, gubio i zato sam uspeo".
Tražili smo nekoga ko je to prošao i razume sav pritisak sa kojim se borim. Svestan sam da za sobom imam očekivanja da moram uvek biti u završnici turnira, ali je to jako teško, posebno kada treba da ostanete na vrhu. Posle Melburna mogu da kažem, da osećam da se u svetu gde se uvek drugi krive pravi pritisak i na Bekera. A niko ne kreće od sebe i pitanja koliko smo uložili u sebe? Ja sam navikao da sam za poraze kao i pobede sam kriv. Jer nemam na meču ničiju pomoć. Beker je tek došao. On mentalno može da mi pomogne znanjem i iskustvom i u tome mogu da napredujem. Melburn je bio prvi veliki test, nismo uspeli, ali imaćemo rezultata siguran sam".
O ciljevima
"Što više Gren slemova, jer oni koji ih osvajaju ostavljaju najveći trag u tenisu. To je i Bekerova procena bez obzira što smo prvi put pali u životu. Stagnacija ne postoji u životu i moramo gledati napred i usavršavati se, jer je besposličarenje najgori proces. Zato je svaka godina novi izazov i traženje puta ka napretku, kao što je to uradio Vavrinka, koji je radom stigao do gren slema. Ni on ni ja nismo zadovoljeni. Želim da napredujem i nastavim da pobeđujem. Znam da to mogu, kao što sam to znao i kada sam gubio od Nadala i Federera. Pitao sam se da li mogu da ih nadmašim. 2010. sam pomišljao da napustim tenis, jer sam pored njih dvojice mnogo puta pao, ali sam znao da moram da ih savladam i osvajanjem Vimbldona ostvarim životni cilj".
O humanitarnom radu
"I za to sam kao i sve u životu, imao podršku porodice koja je verovala u mene. To je zasluga mog tima. Trudim se da im zahvalim na požrtvovanju jer sam svestan da oni žive moje snove. Svi oni imaju porodice i ja to ne zaboravljam. A humanitarni rad Jelene, još nekoliko meseci Ristić, je veliki posao. Prikupili smo u Njujorku i Londonu više od 3 miliona dolara. Imam utisak da ovde postoji revolt prema Americi i jakim zemljama, ne treba da zaboravimo šta smo proživeli, ali treba da se otvorimo i da prihvatimo ljude širom sveta, kojima je stalo do naše zemlje. Jer ulažemo u decu, koja će nam doneti bolje sutra".
O Andrićgradu, Emiru Kusturici i verenici Jeleni Ristić
"Od kada sam se verio sa Jelenom pa do venčanja, prosiću Jelenu u svakom mestu koje posetimo. Ona ima pravo i da kaže: Ne! Tako je bilo i kod Emiira Kustrice u Andrićgradu.
Emiru odajem priznanje na svemu što je uradio, ali i na njegovoj ljudskosti. Andrićgrad ima spomenike Njegošu i Ivu Andriću, koji tamo nadomak Višegrada ima i svoj institut. Tamo je fantastično i bio sam oduševljen. Nisam imao priliku da studiram, ali imam potrebu da budem deo Andrićevog instituta, na kom će jedno odeljenje pripadati tenisu, koji je po Emiru nauka. Za mene je to velika čast".
O imitacijama i navijačima
"Navijači su moj najveći izvor inspiracije. Znam da imam podršku i iz toga crpim energiju. Tako je i sa imitacijama, koje radim na terenu. To je samo moje, jer niko ne može da me natera da pravim budalu od sebe".
O akciji spasavanja zavejanih u Feketiću
„Nisam to planirao. Ljudi su 20 sati bili zavejani. Otac i ja smo sa njegovim prijateljem krenuli da pomognemo i u neku ruku spasemo te ljude. To je bila moja lična potreba, želeo sam da se nađem ljudima. Trudio sam se da ne smetam vojci i specijalcima, i bio tamo nekoliko sati. Ne znam da li možete da pretpostavite o kakvim se smetovima radilo.
O avionu Er Srbije sa njegovim imenom
„Bilo je raznih komentara. Meni je drago što je JAT postao Er Srbija i što je to kompanija ssa kojom možemo da se ponosimo. Meni je bila čast, iako sam dugo razmišljao da li da prihvatim da avion nosi moje ime. Dao sam autorizaciju za to i izueztno sam počastvovan time. A nadam se da će i druge slavne ličnosti imati privilegiju da budu deo akcije „Žive legende“. To je pozitivan makreting za sve, za narod, za kompaniju, zemlju...
