Ceca: Napadali su me svih strana
Da se odmah na početku ne lažemo... Ja nisam novinar, pisac, ni kolumnista... Ne umem da pišem tako da vas ostavim bez daha, da podignem prašinu, da se o ovoj kolumni danima priča. Ja umem da pevam, da vam srce dam na dlanu, da vas razoružam svojom emocijom.
Godinama sa vama odrastam, uz vas sam sazrela, sa vama dišem svakoga dana, živim. Bila sam na vrhu, bacali su me na dno, a vi ste me uvek iznova i iznova dizali u nebesa.
Bila sam i majka nacije, i udovica ratnog zločinca... Kovali su me u zlato i razapinjali na krstu. Naposletku, kada sve to prođe, ostaćete mi vi, moja publika, moj vetar u leđa.
Hvala vam što ste bili tu kada je bilo najlepše: kada sam ga zavolela, kada sam postala majka, punila hale i dvorane....
Hvala vam što me niste napustili kada je bilo najteže: kad su mi oteli njega, kada su otrgli mene od vas, kada su posipali kamenje po meni, kada su udarili na moju decu...
Vi niste tražili objašnjenja, vama nije trebala krv, bilo vam je dovoljno samo da vam pevam... Kroz pesme sam vam govorila sve. Znali ste kada plačem, kada sam srećna, da li sam voljena i da li volim... Niste o tome morali da pročitate. Umeli ste da procenite ko o meni govori laži, a ko me sa pravom kritikuje.
Vama nije bilo potrebno da vam drugi kažu da li patim ili sam srećna. Razumeli ste da su moja deca, baš kao i svi drugi tinejdžeri, čak i onda kada su ih nazivali bahatim i razmaženim. Vi me volite čak i kada ne znate sa kime spavam, da li imam novog dečka ili ću zauvek ostati sama. Niste verovali u brojne afere koje su išle uz moje ime, vi ste uvek verovali meni. Čak i onda kada sam ćutala. Vi ste mi davali da volim i onda kada je delovalo da nemam prava na to. Vi me inspirišete da volim, svakog dana, svakog trenutka i nekog i svakog...
Izvor: Informer
