Vrijedne ruke Dragice Mijatović penzionerke iz Zvornika

Vezom hrani dušu i srce

Dragica Mijatović, penzionerka iz Zvornika, provela je 29 godina radeći u „Vezionici“ nekada poznatoj zvorničkoj fabrici veza. Nakon prestanka rada fabrike, ostala je bez posla i okrenula se izradi rukotvorina uz pomoć veza.

Iz „Vezionice“ je kupila mašinu i u stanu, počela sa izradom malih umjetničkih djela, najpre iz hobija za unučadi, a posle i ozbiljnije za prodaju i najčešće za poklon.

- U „Vezionici“ sam radila na radnom mjestu ispravljanja grešaka koje se dese na vezu, čime sam dobila znanje da sam mogla i sama da se počnema baviti vezom. Od svekra sam pozajmila novac i u „Vezionmici“ kupila mašinu „Bernina“ i počela ponešto da radim, najprije za svoju dušu. Taj posao sam voljela i dok sam bila u radnom odnosu. Najprije su to bili veženi stolnjaci, neke figurice zečića i meda, ma svašta nešto, što bi mogla pokloniti svojoj i drugoj djeci, priča nam Dragica o počecima veza.

Vremenom je počela ozbiljnije da se bavi vezom.Tražila je slike po raznim časopisima, koje je precrtavala i prenosila na platno. Nađe sliku, prectrta i izveze pa onda stavi u ram da djeluje kao slika. Bilo je tu raznih vaza sa cvjećem i drugih motiva.

Dragica nije imala nekih uzora osim što su joj majka i sestra bile šnajderice. Mama joj je ručno šila, a sestra na mašinu.

- Kada sam ozbiljnije počela da radim, onda sam neke radove i prodavala preko prodavnice u kojoj mi je radila snaja. Kasnije, kada su vidjeli moje radove, ljudi su počeli da naručuju pa sam stalno širila posao. Najčešće su to bili peškiri za svadbe i drugi vez koje su tražili mladenci. Dosta sam radila i prodavala motive vezane sa slave i druge porodične obrede, dodaje Dragica.

Ovaj posao nije nimalo lak, priča Dragica. Najviše stradaju oči i kičma, ali se sve zaboravi, kada se napravi neki vez za dušu ili koji se svidi mušterijama.

- Znala sma da osvanem za mašinom. Kičma i oči bole, ali je srce puno, kaže Dragica.

Imala je prilike i da učestvuje na raznim izložbama sa svojim radovima. - Prije neki dan završena je prodajna izložba ručnih radova u Biblioteci u Malom Zvorniku, gdje sam izložila neke radove i neke i prodala. Izlagala sam i u Višegradu i Banji Koviljači, a pozvana sam na izložbe u Loznici i Bijeljini.

Ponosim se vezom „Ćuprije na Drini“ u Višegradu, koja se nalazi u jednoj privatnoj suvenrinici u Višegradu i još nekim radovima sa motivima Višegrada. Pokušala sam da uradim „Andrić Grad“ ali nisam dobro kopirala sliku. Nadam se da ću i to uraditi uskoro, dodaje Dragica.

Dragica i muž Miloš imaju sina Dragana, kćerku Draganu i četvoro unučadi. Niko se za sada ne intreseuje da bi nastavio ono što radi.

- Znala sam da plačem od bolova u kičmi, a da radim. Muž ode na posao i kada se vrati nađe me za mašinom. Vezom sam hranila dušu i oči. Ovo se ne može raditi bez volje i inspiracije, a ja je imam još i nadam se da će me to dugo „držati“ kaže Dragica Mijatović, penzionerka iz Zvornika.

Drago Gajić